Поучен животним радостима и мукама, народ је смишљао и изрицао народне пословице које су пуне снаге, мудрости и надахнућа. Али, уједно су порука начина поступања за одређену ситуацију. Њихов садржај и потреба за казивање су трајна културна и животна вредност.

Отуда сматрам за потребно да се сви укључимо и базу пословица стално надограђујемо, а за почетак ево неколико :


1. " Ко враћа зло за добро, никад му зло из куће неће изаћи "


2. " Дао Бог, али није имао коме "


3. " Ко се чува и Бог га чува "


4. " Далеко од очију, далеко од срца "


5. " Лако је здравом болесног саветовати "


6. " Боље је поклизнути ногом него језиком "


7. " У невољи не треба плакати, него лек тражити "


8. " Зло је ко не зна, а учити се не да "


9. " Ако хоћеш кога да упознаш дај му власт "


10. " Језик може горе посећи него мач "


11. " Лавица једно окоти али лава "


12. " Ретко уме господарити, који нигде није служио "


13. " У богата на глас, а у сиромаха на част "


14. " Тешко вуку за киме не лају, а јунаку за ким не говоре "


15. " Није свака мука довијека "