Радан планина представља природни бисер јужне Србије са становиштва свог геофрафског положаја, гелолошког основа, богате флоре и фауне и са становиштва свих других природних ресурса. Из наверденог и заслужује да се у даљем тескту детаљније представи.

Радан планина простире се на југу Србије на територији општина: Прокупље, Лебане, Бојник, Медвеђа, и Куршумлија и заузима површину од 466 km2. Налази се између реке Топлице на северу и Јабланице на југу. Припада Родопским планинама и део је српско - македонског копна, а налази се управо на месту где се Динариди сучељавају са Родопима. Највиши врх је Шопот на 1409m нв.

Геолошку основу планине чине силикатне стене из палеозоика са кристаластим шкриљцима. У југозападном делу Радан планине (Мајдан планина) налази се рудник Леце, у истоименом месту. У састав Радан планине налази се Арбанашке планине, Мајдан планина, Петрова гора-Радан. Окружена је венцем планина који чине: Пасјача, Видојевица, Ргајска планина, Соколовица, које је штите од хладних и влажних струја са северне и западне стране. На истоку и југу се отвара у Пусторечку котлину и са те стране је изложена јаком сунчевом загревању, што за последицу има топлију и блажу климу. То је произвело својеврстан феномен, јер се тзв. храстов вегетациони појас са класичних 700m подигао на 800m - 900m нмв. Захваљујући топлијој клими на Радан планини је опстало неколико ендемских и реликтних биљних врста, међу којима су најзначајнији остаци прашуме из доба терцијара. Испод самог врха Радана, извире Пуста река. На источним обронцима планине у подручју под називом Рипивода налази се истоимени водопад Рипивода, са падом од 40 м.

Географски положај Радан планине са насељима и путном инфраструктуром може се видети на карти овде.

Ток природних геолошких процеса, настанак флоре и фауне, са утицајем климе, учинили су да је Радан планина један изузетан простор, који се пре свега у односу на друге просторе разликује по изузетном богатству дивље флоре, око 750 биљних врста ( посебно мезијских ендемитета (Pulsatilla montana ssp. bulgarica, Pastinaca hirsuta, Armeria rumelica и Sedum stefco); станишта и популација дивље фауне, посебно птица (црна рода, орао кликташ, сури орао, патуљасти орао, сиви соко, прдавац, буљина, легањ), сисара (ендемичне врсте македонска волухарице и шареног твора), риба (поточна пастрмка, двопругаста уклија, поточна мрена, кркуша, клен, вијун и гргеч), водоземаца и гмизаваца; карактеристичних природних предела и културнo-историјског наслеђа специфичног по времену настанка, степену очуваности и културној вредности.

При овоме треба имати на уму да је за око 20 биљних врста једино станиште на Радан планини.

Све предходно наведено определило је да се део планинског подручја Радан планине, 41,3 ха, Уредбом Владе Србије ( службени гласник РС бр. 91 од 10.октобра 2017.године) прогласи као Парк природе „ РАДАН“ и сврстава у прву категорију заштићеног подручја међународног и националног, односно изузетног значаја.

Потпуни увид у садржај Уредбе можете остварити приступом на документ овде.

На простору Радан планине неколико је локалитета који представљају природно и туристичко наслеђе трајног карактера и то :

- Археолошки локалитет Царичин град ;

- Пролом Бања ;

- Ђавоља варош ;

- Иванова кула ;

- Риповода ;

- Петровац ;

- Брестовачко језеро ;

- Значајне цркве: Светог Лазара-Лазарица у Пролому, Светог Петра на Великом Петровцу,Светог Николе у Прекопчелици, Светог Петра у Боринцу, Свете Тројице у Ображди ;

- Термалне воде у Пролом Бањи и у Сијаринској Бањи .