О селу Власово

Предговор

О селу Власову, о пореклу његовог становништва зна се мало. У новим економским и миграционим условима постоји оправдано мишљење да ће процес заборава бити повећан. Из наведеног разлога, аутор овог текста је желео, да на основу проучене бројне архивске грађе и објављене литературе да да основе битних показатеља настанка и развоја села Власова и његовог становништва без потпуније анализе свих историјографских параметара. Жеља је, да текст побуди интересовање свих корисника за даља истраживања и подизања нивоа тачности постојећих података,и предпоставки посебно о пореклу становништва.


Географски положај и основни подаци

Село Власово сада територијално припада општини Прокупље Топличком округу. Види карту овде.

. По површини је друго насеље општине на 25 ха али по становништву међу последљим. Констатација сама по себи указује на стање и економски статус становништва у ранијем периоду а посебно сада, „ свима далеко од интереса и срца“.

Налази се на четворомеђи општина Прокупље, Куршумлија, Медвеђа и Бојник. Види карту овде.

Окружено је бројним насељима. Види карту овде.

У расположивој литератури не може се поуздано наћи податак о имену Власова. Прво регистровано појављивање имена Власово помиње се у попису становништава из 1892.године, Статистика Краљевине Србије књига I том I Београд, Државна штампарија Краљевине Србије, 1892.године.

У изразито планинском типу села, разбацаних засеока, формирано је неколико целина : Старо село, Власа, Бубан, Бачије, Кокановићи са неколико братстава : Бабићи, Барци, Брадићи, Ковачевићи, Кокановићи, Поповићи, Петровићи, Радовићи и Цицмиловићи.

Види карту овде.

Природни услови и могућности, економско стање увек засновано на пољопривреди и сточарству, никада нису створили основ за останак становништва и неки одрживи развој. Суштина свега раније, па и сада је не развијена инфраструктура:

- сеоски путеви су увек одржавани самодоприносима и то парцијално у оквиру засеока а врло мало главним правцима Стругара-Беговића Гроб са краком Ковачевићи-Власа, са посебним правцима Пролом Бања-Бачије-Бубан и Стругара-Кокановићи ;

- државни пут бр.228 води до Стругаре и у прекиду је за правац ка Гајтану и даље ка Медвеђи, истовремено и пут бр.229 од Бојника преко Беговић Гроба ка Пролом Бањи је ван употребе. Треба напоменути да је у периоду 1979/1980.године врло кратко постојала путна веза Бојник-Прлом Бања ;

Види карту овде.


- водовод је изграђиван по засеоцима или појединачно за домећинство, увек од личних средстава или доприноса ;

- електро мрежа је изведена тек 1974.године, такође са већинским уделом личних средстава.

Историјографски, простор садашњег села , доживљавао је судбину укупних процеса миграција становништва као последица глобалних процеса на Балкану и ужег дела простора Радан планине. Значајно је напоменути битне историјске токове везане за шири простор Топлице, без потребе детаљније анализе :
- У периоду до краја шестог века на просторима окружења Топлице и Јабланице живе Римљани, а на даље све до 1439.године већинско је српско становништво ;

- У периоду 1168.године до 1172.године је период развоја српске државе под Стеваном Неманићем ;

- У периоду 1331.годинр до 1355.године владавина Душана Немањића ;

- Од 1439.године до 1444.године Топлица пада под турску власт ;

- Од 1444.године до 1454.године Топлица је враћена под управу деспота Ђурђа Бранковића ;

- Од 1454.године до 1878.године Топлица је под турском влашћу ;

- У периоду 1876.године до 1878.године био је српско-турски рат након чега наступа потпуно ослобађање Топлице чиме су створени услови за масовно насељавање Топлице и Јабланице, па и простора садашњег Власова ;

- У периоду 1889.године интезивно је насељавање Топлице и Јабланице ;

- У периоду од око 1950. до 1970.године интезивно расељавање становништа.

Становништво и његово порекло

Проучавањем бројне литературе са сигурношћу се може тврдити да не постоје прецизни подаци о пореклу становништва које је населило простор Власова као и о тачном периоду досељавања. Постојећа сазнања заснована су на генерацијски пренетим казивањима и врло малом броју докумената.

Из наведеног и у овом тексту основ су : проучавање архивске грађе на основу презимена и објављене литературе о досељавању становништа у Топлицу и Јабаланицу, усвојена сазнања чланова породица, праћење породичних слава, увид у споменике са сеоских гробља.

Основни мој је закључак :

- Период насељавања села Власова, био је по породицама и најмасовнији је био 1889.године и трајао је све до 1919.године када су се задњи населили Радовићи на Бубану ;

- Претпоставка је да досељеничке породице не потичу из истих простора Херцеговине и Црне Горе што ће бити објашњено у даљем тексту ;

- Увећање броја домаћинстава и становника било је интезивно све до око 1965.године, од када па све до данас је изражено смањење као последица економских миграција ;

- Духовни живот становништа био је везан за две цркве односно остатке цркава, Св.Петка испод Виогора и Св.Јована на Бандери-Соколовцу ;
Обзиром на велики број непознаница о пореклу и досељавању Власовчана, сматрам за потребним да сваки од датих закључака образложим и опишем и читаоцима оставим простор за критички став и побудим их на даље истраживање.



О пореклу породица-братстава у Власову



Велики миграциони процеси, потреба за промену презимена због крвних освета, учинили су да је тешко утврдити порекло за сваку породицу досељену у Власово.

Из наведеног, из расположиве документације, даћу кратак опис за сваку породицу-братство које је досељено у Власово.

Бабићи

Према (12) Бабићи потичу из Кобиљег Дола са Цетиња, а потом расељавани у више праваца : Плана, Мека Груда, Трновицу Билећа Херцеговина, Беране-Шекулар и Калудра, и у Пиву Д.Црквица. Подаци се потврђују и у литератури (1), (2),крсна слава Никољдан, Ђурђев дан и Лазарев дан.

Барци,

Према (12) Барци потичу из Пипера и преселили су се у Питомине код Мојковца.

Брадићи,

Према (12) порекло Брадића је Бистрица код Бијелог поља.

Ковачевићи,

Према (7) Ковачевићи пореклом су из Херцеговине , а исељавали су се у Вилусе код Грахова , у Озриниће код Никшића и у Мрчићима у Пљеваљској Буковици .

Кокановићи,

Према (12) Кокановићи воде порекло из Пиве село Мратањ, славе Св.Аранђела.

Петровићи,

је често презиме али по неким сазнањима Петровићи Власова потичу из Липовице из Грађана.

Поповићи,

Према (7) Поповићи је веома често презиме на читавом простору, али по казивању предака Власовски Поповићи су пореклом из Херцеговине а живели су у селима Самобор, Малој Грачаници, Дражевљу Гацко, Жакову Требиње, а према (12) Поповићи потичу из Липоваца из Грађана и из Зете.

Радовићи,

Према (12) Радовића има у више места Пљевља: Завршје,Врба, Остојићи, Расовача, Мојковац-Лепенац, Требиње-Зупци, Никшић-Риђани.

Цицмиловићи,

у расположивој литератури нема података о Цицмиловићима.

Из предходног видљиво је колико је тешко документовано одредити процес исељавања из Црне Горе и Старе Херцеговине на простор Јабланице и Топлице.

Насељавање на простор Топлице и Власова



За потпуније разумевање разлога и историјског виђења насељавања Топлице па и самог Власова треба знати :


- До избијања другог срспко-турског рата 1876/1877, на простору Топлице већинско становништво је било Албанско, а у мањем броју Турци, Черкези и Срби,


- Након завршетка рата 1877.године , Топлица је остала пуста, Турци и Черкези су у већини отишли ка Нишу одакле за Турску иако су до 1880.године могли да продају своју имовину, Албанци су отишли на простор садашњег Косова,


- Српско становништво се углавном враћало у своја ранија места живљења иако су формирана и нова насеља,


- У саставу српске војске у рату 1876/1877.године је учествовао велики број Црногораца добровољаца јер им је гарантовано добијање земље на простору Јабланице и Топлице, они су били и први насељеници већ од 1877.године али су уједно били веза са својим породицама у Црној Гори и највећи агитатори насељавања,


- Ценећи потребу за хитним насељавањем простора Јабланице и Топлице као граничних области, српске власти су донеле неколико прописа за поспешење насељавања а најважнији је Закон о насељавању из 1880.године који је досељеницима гарантовао бројне погодности,


- Односи Црне Горе и Србије због племенских односа били су веома променљиви, али обзиром на многољудност становништава Црне Горе, лошије природне услове за живот и рад, изражене сушне године, 1889.године постигнут је споразум о исељавању становништва Црне Горе,тако да је од 1878.године до 1906.године ( 6) Топлицу населило око 15.500 Црногораца.

У датој литератури на сличан начин описује се процес досељавања, па се може за 1889.годину описати као организовани поступак усаглашен између влада Црне Горе и Србије:


- Прву групу, сачињавали су исељеници из Грахова, Бањана и Рудина, око 1.800 људи. Њихов пут је водио Левер Тара-Глибаче-Нове Вароши до Јавора, а даље преко Ивањице-Ариља-Пожеге-Краљева-Трстеника-Прокупља. Група је на Јовору била 19. и 20.октобра 1889.године,

- Другу групу,сачињавали су исељеници из околине Никшића са око 2.000 људи, и путовала је преко Берана-Бијелог Поља-Сјенице. Она је 26. и 27.октобра била на срској граници,

- Трећу групу, сачињавали су исељеници из Пиве , Дробњака, Језера и Шаренаца са око 1.600 људи, и путовали су преко Таре-Пљеваља-Пријепоља. Она је 04. и 05.новембра стигла на Јавор,
-Четрврта група, око 1.700 људи из Црне Горе је кренула 8.новембра а на Јавор стигла 21.новембра У већини, Горњу Топлицу и Косаницу населило је становништво из прве две групе и појединачне фамилије из четврте групе које нису могле бити смештене по ранијим плановима.

Нажалост, обрађујући ову тему нисам нашао ни за једну породицу из Власова у којој је групи била и када је тачно насељена на простор Власова. Из казивања предака поуздано се може рећи да је долазак у Топлицу био октобар-новембар 1889.године, а у Власово почев од пролећа 1890.године па касније. Породице су дошле до Конџеља где им је био прихват и привремени боравак, а затим Г.Коњуша па Власово.

Подаци о броју становништва и домаћинстава по попису из 1892.године потврђују период насељавања. По доласку породице-братства су договорно делиле-заузимале пространство. Приповеда се да број Турака у Власову није био велики али да су имали уређена домаћинства, па се и до данашњих дана неки делови називају турским ( бунари, извори, воћњаци-чувене турске крушке,..).
Занимљиво је да је одмах по насељавању вршена купопродаја имовине, што се може документовати Тапијом о продаји имовине између Бошка Барца и Продана Бабића ( један од синова Филипа Бабића) од јуна 1892.године.

Види ТАПИЈУ овде.

На основу овога може се поставити и теза да су можда Барци дошли пре Бабића ?



Живот у селу и миграција становништва



У целокупном периоду од насељавања па до данас, основна делатност становништва је пољопривреда, и то сточарство, земљорадња за сопстеве потеребе и у мањој мери промет дрвном грађом.

У периодима велике бројности, свака домаћинска кућа имала је бројна стада крупне и ситне стоке. То је био и основ и потреба за кошење великих површина ливада јер су зиме оштре и са пуно снега. Рад око кошења и припреме сена је био главни летњи посао и трајао је и по два месеца.

У периодима између пољских радова главни посао био је сеча и делимична прерада шумске грађе, делом за сопствене потребе за дуге зиме а делом за продају на пијацама у Пуковцу и Бојнику. Ово је био јако тежак и мукотрпан рад а посебно до 1960-1970.године од када је почело коришћење механизације ( моторне тестере, трактори, гатери, кола са гуменим точковима ). Одласци на пијац су били посебни доживљаји везани за заједништво домаћина, боравак на пијаци, али и набавка свих потрепштина за домаћинство до наредне пијаце или за зиму. За све укућане посебна је радост била повратак домаћина са пијаце јер се доносило за свакога по нешто.

Радећи у тешким условима, народ се свикао да преброди све животне проблеме и да нађе времена за све, од рада до дружења на поселима и прелима, и међусобног поштовања у добром и у злу. Баш ти услови створили су да су људи били јако виспрени да решавају све проблеме . Тај урођени интелект вероватно је и основ да су се деца школовала и усавршавала на свим нивоима образовања са великим успехом. Отуда успешних Власовчана је било и сада је по целом свету на бројним одговорним функцијама.

У селу је све до 1982.године радила основна школа до четвртог разреда. Даље школовање одвијало се у 11 км далекој Крушевици где су ван зимског периода деца у већини сваки дан пешачила, и то им није сметало да буду добри ђаци али и да помажу у кућним обавезама, Такође из засеока Кокановића, у више разреде деца су ишла у основну школу у Пролому.

Страновништво је у целини пренело обичаје које је имало у крајевима исељавања и они су се преноси на покољења. Изражено је да су људи били спремни да и у свим добрим и лошим приликама покажу жељу за подршку.Отуда су посебни ритуали везани славе и весеља. Велики број људи имао је говорничке способности.

Обзиром да овај чланак има за циљ да спаси од заборава догађаје и навике Власовчана, овом приликом осврнућу се на крсне славе које су увек биле велики празник за породице које славе, за остале сељане из Власова али и околних села. У значајној мери користио сам литературу ( 8 ) и препоручујем је свима јер има велику сазнајну вредност.

Слава је увек светковина везана за кућу и породицу и њено поштовање оличава у свецу који је изабран за заштитника породице. Крсна слава је једно од битних обележја породице јер се иста преноси са колена на колено и симбол је трајања и опстанка породице.

И у Власову су славе одржаване уз обредне предмете : икона, свету водицу, славски колач, кољиво-жито, вино, свећа, тамњан. Поштоване су и славске обредне и ритуалне радње :

- Славско беседништво-говор, уз молбу домаћина Богу и крсном имену за заштиту свога дома и имовине, и напредак породице, уз здрвице : прва за помози Боже, друга за добри час, трећа за Свете тријице, четрврта за добродошлицу,...),

- Дизање у славу, резање или ломљење славског колача,

Сваки домаћин се трудио да за славу најбоље угости госте уз добру храну а понајвише пиће. Некада су се пиле слабије ракије па су славе славиле и по неколико дана. По обичајима слава се славила : у очи славе-сусретање славе, дан славе-најзначајнији дан славе, други дан славе или окриље, а некад и трећи дан или гостињски. Ниједна слава, осим ако је породица у жалости, није могла да прође без песме и весеља до раних јутарњих сати. У поглављу сајта приче из краја наћи ће се текстови неких од славских и других песама.

За духовни живот села све до педестих година прошлог века значајну улогу су имала два верска објекта, односно остаци некадашњих цркава, Некадашња црква Св.Петка испод Виогора, тачније у удолини према кући Божидара Бабића, представња значајну историјску и верску вредност. Иако потпуно у рушевинама, на сводном камену улаза у цркву видљиво је да је уклесана 14_ _ и нека година. Ово је својеврсни доказ о живљењу хришћана у том периоду на простору Топлице и самог села Власова. Познато ми је од предака и старијих људи да су те зидине у време насељавања и каснијег живљења биле посећиване и да се неко време и служила верска служба.

Некадашња црква Св.Јована на Бандери-Соколовцу има посебну историју. Зидине цркве су очуваније и по казивању народ је црквиште посећивао редовно, и то је до неке 1960. било место великог сабора. За Иван дан 7.јула, из свих околних села долазио је народ на сабор, весеље и надметање у витешким играма: скок у даљ, бацање камена са рамена, надвлачење конопцем, трка коња.

Међутим о постанку ове цркве постоји посебна теза. По казивању Вучине Поповића, тим археолога је утврдио да је црква била саграђена на темељима цркве из римског периода и да се њено постојање повезује са анфитеатром који је био на Миловој равни у непосредној близини. И заистана на тој заравни, без обзира што је скоро читава зарасла у борове, постоје камени у кружном распореду.

Такође, постојало је веровање да проведена ноћ поред црквишта помаже у исцељењу неких болести.

Задњих неколико година спонтано за Иван дан, поновно почиње окупљање мештана. И ове године Удружење ће организовати својеврсно такмичење у сакупљању лековитог биља, о чему ће бити информација.

За обе цркве, Мирко Брадић и ја покретали смо према Епархији Нишкој иницијативу за ревитализацију ових објеката али без успеха. Удружење грађана има намеру да настави овај поступак .

Основ опстанка сваког места па и села Власова је његово становништво. У табелама припремљеним на основу проучавања бројне архивске грађе, поуздано се могу анализирати раст и пад броја становништва и домаћинстава од периода досељавања па до задњег пописа из 2011.године. Подаци сами по себи одсликавају миграционе процесе изазване пре свега економским условима у Власову, индустријализацијом Србије после 1950.године и даље. Економска миграција условила је да су Власовчани сада расељни по читавој Србији а највише у Београду, Војводини али и до Новог Зеланда.

Позитивно је што се донетим системским документима на нивоу Владе Србије, ствара основ и нада да ће процес миграција бити заустављен и да ће се макар број повремених боравака Власовчана повечати у наредном периоду.


Табела: Кретање становништва на простору села Власово 1892.-2002.година




Р.бр. Попис становништва Број домаћинства Мушко Женско Укупно Извор
1. 1892.година Власово,
Житорађска општина
13 69 53 122 Статистика Краљевине Србије књига I том I Београд,
Државна штампарија Краљевине Србије, 1892.године, стр.225
2. 1898.година Власово,
Житорађска општина
13 81 69 155 Статистика Краљевине Србије књига XII том XII Београд,
Државна штампарија Краљевине Србије, 1898.године, стр.510
3. 1903.година Власово,
Житнопоточка општина
19 86 82 168 Статистика Краљевине Србије књига XXIII том XXIII Београд,
Државна штампарија Краљевине Србије, 1903.године, стр.674
4. 1910.година Власово,
Крушевичка општина
29 131 120 251 Статистика Краљевине Србије књига V Београд,
Државна штампарија Краљевине Србије, 1910.године, стр.64
5. 1971.година Власово,
Прокупачка општина
31 216 196 412 Завод за статистику Р Србија, Београд,20.11.1971.године
6. 1991.година Власово,
Прокупачка општина
31 64 73 137 Завод за статистику Р Србија, Београд,30.03.1991.године
7. 2002.година Власово,
Прокупачка општина
- - - 68 Завод за статистику Р Србија, Београд,31.03.2002.године
8. 2011.година Власово,
Прокупачка општина
- - - 19 Завод за статистику Р Србија, Београд,31.03.2012.године

Табела: Кретање броја становништва и домаћинства на простору села Власово 1948.-2011.година




Година пописа 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011 Извор
Број становништва 584 640 572 412 226 137 68 19 Упоредни преглед броја домаћинстава 1948-2011.
Републички завод за статистику,
Р. Србија, Београд, 2004. године
Број домаћинстава 77 89 95 94 70 63 31 12 Упоредни преглед броја домаћинстава 1948-2011.
Републички завод за статистику,
Р. Србија, Београд, 2004. године




Основи и перспективе развоја



Опште стање друштва, економска моћ и улагање у одрживи развој руларних средина каква је Топлица у целини па и само Власово, довели су до тога да је процес одумирања континуиран у дугом низу година.

Дар природе, Радан планина и њено окружење са свим насељима, остали су скоро пусти.

На срећу, задњих година појављује се трачак наде да се стање промени, и то из разлога :

- Економско стање Републике Србије се знатно поправља, а посебно са улагањима у инфарструктуру, пољопривреду и развој туризма што има директног утицаја на стање у Топлици,

- Усвојена је законска регулатива и документа планирања која обезбеђују плански основ за једноставнији и организованији развој не развијених подручја,

- Израженије су жеље Власовчана, генерације који су у пензији или ће ускоро у пензију, да се повременим или сталним боравком, определе за промену стања улагањем у одрживи живот и развој. Овим жељама се свесрдно придружују и њихови наследници, пета и шеста генерација Власовчана што је посебно битно јер у новим економским условима виде назнаке просперитета и бољитка села.

Из наведеног потребно је детаљније образложити предходне закључке.
Од битних планских документа треба навести :

- Општина Прокупље усвојила је Просторни план у којем је у значајној мери обухваћен простор Радана и самог села Власова, са јасним планским основима у свим областима. Увид у документ можете видети овде.

- Влада Републике Србије, донела је Уредбу о утврђивању просторног плана подручја посебне намене Радан планине са применом од 22.10.2014.године. Увид у документ и пратеће картографске прилоге можете видети овде.

Документ 2 можете видети овде.

Документ 3 можете видети овде.

Документ 4 можете видети овде.

- Влада Републике Србије, 10.10.2017.године донела је Уредбу о проглашењу Парака природе „ РАДАН“. Увид у документ можете видети овде.

- Општине Куршумлија, Медвеђа, Бојник и Лебане такође су усвојиле Просторне планове, што по многим питањима обезбеђује јединственост приступа у развоју.

Овај чланак нема намеру да образлаже донета документа већ ће указати само на битне елементе развоја који се непосредно односе на Радан планину и Власово. Увид у шири обухват регулативе може се остварити анализом наведених документа.

При анализи развоја из просторног плана , основу чине потенцијали :

- Основ за развој пољопривреде представљају природни услови, па се коришћењем свих потенцијала добија могућност за обнову : пашњачког сточарства, воћарства, пчеларства и узгоја лековитог и ароматичног биља. Основу би чинила традиционална производња са свим елементима органске производње,

- Потенцијал у шумарству је у заштити и коришћењу шума, шумског земљишта са становишта: биоразноврсности, обраслост шумом и шумовитост подручја, биоеколошка стабилност и здравост шума, присуство различитих врста фауне,

- Основ за развој туризма и рекреације заснивају се на : морфолошким карактеристикама Радана са савременим туризмом и рекреацијом зашта су доминантни врхови: Шопот 1409 м нв, Вијогор 1128 м нв. Соколовац 1260 м нв, Беговића Гроб 1155 м нв,; близина и понуда Пролом Бање са својим туристичким, здравственим и рекреативним садржајем;

- Основ културно-историјским знаменитостима заснивају се на : близини Царичиног града, остаци већ споменутих цркава у Власову, близина Ђавоље вароши,
Донетим планским документом створени су основи за реализацију циљева развоја села Власова у областима :
- Туризам ће чинити основу развоја, и уједно ће бити генератор развоја пољопривреде, инфраструктуре, унапређења и заштите животне средине и култулорошког и историјског наслеђа.

Основу за летњи туризам чини : пешачење-трекинг туре, планински бициклизам, сафари туризам са уређеним видиковцима, изворима и маркираним путевима и стазама.

Основу зимског туризма чини алпско скијање на три скијалишта : Соколовац ( 1260 м нв, ка Малој Власи, висинска разлика 360 м дужина стазе око 1,5 км), Радан ( од коте 1370м нв до 1050 м нв, висинска разлика 320 м, дужина стазе 1,9 км) и Петрова Гора ( са два крака, први од коте 1320 м нв до 1100 м нв, висинска разлика 220 м и дужине и други од коте 1282 м нв до 940м нв са виснском разликом 342м и дужином стазе до 2 км), ( позиције на картама у прилогу, види овде), укупног капацитета око 2.100 једнодневних скијаша; нордијско скијање на већ успостваљеним пешачким и бициклистичким стазама.

Рурални туризам заснован на еко и етно туризму, лову, производњи био и еко хране, панорамска путовања посматрања птица, флоре.

У области туризма заначајан је плански основ развој смештаја са 100 лежаја у селу Власову што ће у значајној мери определити приступ према уређењу постојећих кућа које се могу регистровати као куће за одмор или изградња посебних смештајних капацитета као еко насеља.

- У области пољопривреде развој се усмерава на сточарство ( пашњачко говедарство, овчарство и козарство) и воћарство ( органска производња посебно аутохтоних сорти воћа).

- У области саобраћаја, изградња деоница државних путева другог реда ( 228 и 229) од Рудара-Пролом Бање-Гајтанских врата-Беговића Гроба-Бојника, као и изградња саобрачајног прстена око Радан планине, детаљнији увид на карти инфраструктуре види овде .

- У области обновљивих извора енергије, посебан значај има соларна енергија. Мало је познато да је простор Радана са највећим степеном УВ зрачења у југоисточној Европи и да има идеалне услове за изградњу читавих соларних паркова. Свакако ово подразумева значјну промену стратегисјког развоја електро мреже у односу на садашњи период. Овај ресурс сам по себи представља посебни потенцијал за одрживи развој простора.

Што се тиче Уредбе о проглашењу Парка природе „ РАДАН“, може се констатовати да је то само још једна потврда да је Радан непроцењиви ресурс, природни дар за чију вредност нисмо ни свесни. Утврђивање режима заштите у сва три степена обезбеђује још већи степен заштите природе и развоја краја на добробит садашњих и будућих генерација Власовчана.

И на основу свега изнетог о перспективама развоја многи могу рећи да је плански врло лепо, а да реализације има мало. То је тачно, али без планских основа нема ни реализације. Ја дубоко верујем да ће се у блиској будућности доста планираног и реализовати.

Поштовани читаоци, намерама ми је била да дам доста информација, података о постојећем и планираном, да побудим вашу знатижељу за критички осврт на текст, и жељу да и ви дате допринос по свим садржајима. Да ли сам успео у намери процените сами !



Аутор Радослав Бабић

Литература :

(1) Племе Васојевића, др П-Ј.В.Вешовић, Дражавна штампарија у Сарајеву, репринт издања 1935.године,

(2) Историјске стазе Шекулара, Благоје Шарић, Бијело поље 2005.године,

(3) Становништво Топлице, Вујадин В.Рудић, САНУ, Београд 1975.године,

(4) Исељавање Црногораца у Србију 1889.године, др Митра Костић, САН 1952.године,

(5) Црногорци Горње Јабланице,Слободан Б.Медојевић,

(6) Насељавање црногорског становништава у Јабланици и Топлици од 1880. до 1906.године, Радош Требјешанин,Лесковачки зборник XIX,

(7) Дробњак породице у Дробњаку и њихово поријекло, Стојан Караџић и Вук Шибалић, Београд 1997.године,

(8) Крсна слава у косаничком и горње топличком крају, Раша Аранђеловић, Куршумлија 2010.године,

(9) БЕРАНЕ, Милутин Лутовац, Гласник географског друштва,

(10) Плавско-гусињска област Полимље, Велике и Шекулар, Андрија Јовићевић

(11) Сајт www.montenegro.org.au,