ОВА НИЈЕ , ОВА НИЈЕ

Мидо Брадић и Никодин-Жале Бабић, рођени брат мога деде Николе, били су јако добри пријатељи и за њих је везано много догодовштина из рада, али највише из пијанки.

У лето, мислим да је био август, Мидо и Жале пошли на сабор у Арбанашку. Кад су стигли негде око Вијогора наиђу на неку питому крушку. Пошто је време крушака било на измаку крушке опале под дрветом. Они пригладни, навале на оне крушке али пробирајући веће.

Кад су се најели, измокре се по остатку и оду на сабор. Прошао сабор , они огладнели, и враћајући се истим путем опет дођу код крушке.

Погледају се значајно, и обилазећи у круг око крушке почну и један и други :

Ова није, ова није, и тако редом поједу све крушке.